pišem da napišem...

Najveci problem zapravo nastaje kada dozvolis da budes iskoriscen za bilo koje umetnicko delo. Vrlo je bolno kada vidis sebe u slovima koja te opisuju, kada gledas sliku na zidu sa sopstvenim likom. Iscedjena tvoja sustina na parcetu papira. Ti si muza, junak kome se citaoci dive, savrsen model u koji ce netremice gledati I diviti mu se. Sve je to lepo iz te perspective koja nije ona druga.

Kada postanes junak neke knjige I citas svaku stranu, unapred znas sta ce se dogoditi ali si pristrasan jer se ovde radi o tebi, neko te je napisao, svojim predrasudama, svojim znanjem I osecajima. Moras biti savrsen, moras biti neko zbog koga se zivi, dise I umire.

Nikada nije dovoljno dobro I svaka sledeca stranica vise boli. Bole oci, prsti , boli dok dises citajuci. Nije bitno vreme koje ce proci od nastanka tog dela zato sto je ono postalo stvar. Knjiga na polici, oslonjena na neke druge knjige koje su napisali ljudi koji ne postoje u tvom stvarnom svetu. Ovu je napisao covek! Covek sa kojim si delio isti vazduh. Ovo su pisale oci koje su te gledale I iz tog pogleda izvukle inspiraciju. Iz osecaja se pretvaras u sredstvo I  citavo tvoje bice postaje sujeta. Smanjujes se I iz neceg neopipljivog, licnog, prefinjenog postajes prah. Postajes nesto po cemu neko gazi opisujuci te najlepsim mogucim recima. Stvara fikciju koja na kraju nakon toliko godina postaje stvarna, toliko stvarna da je zivis. Sujeta! Grozna I ohola koja ne razmislja, koja ne postoji, koja je iluzija jedne stvarnosti pretvorene u vecnost. Boli te svaki pogled na knjigu u kojoj zarobljeno stojis I nemas mogucnost izbora, u rukama si stvaraoca koji te je toliko voleo da te je morao ostaviti na papiru da vecito trunes tamo. Da te dodiruju drugi I prolaze kroz ono kroz sta si prolazio ti, putem koji je stvaraoc stvorio za tebe. Odusevljenje traje vrlo kratko. Prvih par dana, meseci ili sati a onda shvatis da si zarobljen u proslosti koju nisi doziveo I koja ce zauvek ostati takva bez tvog pristanka. Neko je ucinio tvoj zivot takvim, neko ko savrsenao zna da pise, neko ko te je video bolje od svih ostalih ljudi na ovom svetu.

Jesam! Bila sam upitana da li cu imati ista protiv da se upotrebi moj lik u bezazlenoj prici, ali nikada nisam znala da ce otici toliko daleko, do knjige I stvoriti svet u kome cu biti zauvek zarobljena cak I onda kad prestanem da postojim. A prestala sam da postojim u stvarnom svetu stvaraoca, ali ne I u njegovom izmisljenom svetu!