Sjaj...
Gotovo uvek napravim problem kada otkrijem da nešto sija. Umesto da mu dozvolim da sija svim svojim sjajem ja mu govorim o lepoti i savršenstvu toga. O načinu na koji ga doživljavam. O osećajima koje budi u meni. I onda se ugasi. Zar da ćutim o tome? Da bi večno sijalo??? Da bi uspelo da me obasja, da osetim toplotu i bliskost tog sjaja? Možda se na taj način ograđujem jer znam da ću ga ugasiti. Da ću ga ugasiti za mene.
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Koliko bolno i tuzno toliko istinito,mozda je poenta u cinizmu kao relevantnoj tacki svakoga ko poseduje sjaj,ili sebicnosti onoga ko je otima,mislim da ovo ne razumeju ni oni koji dozive ali je jedna od najvecih istina.
Autor crnjanski — 06 Jan 2015, 20:50
Nije fer da tvoj komentar zaseni celu moju pricu. :)
Hvala crnjanski, slazem se sa tobom.
Autor lombardos — 06 Jan 2015, 21:00