pišem da napišem...

Mogla sam napisati, i ja se slažem sa...ili sa... ili da ga pitam ko će... ? Mogla sam postaviti najgluplje pitane... bilo šta. A ja... ja sam žurila. Odgovor sam dobila nakon manje od deset minuta, to se nikad nije dogodilo. Srećna sam, znam da je i on čekao mene. Nelagodnost i požuda u isto vreme, osetila se jako važno. 

Namamila sam te, znala sam da hoću. I kako mi to uvek uspe? Da promenim tuđe planove. Još uvek ispipavam, nisam sigurna, ali verujem da i on oseće da ovo nešto... nije normalno. Da li on pomisli na mene u toku dana? Na moje... na moje poruke? Na moja... na moja razmišljanja, na to da ja postojim negde? Da li se pita kako izgledam? Kako možeš da odeš toliko predaleko? On... ovaj ti si... samo...samo, osoba koja... osoba bez izgleda, bez tela. Spustila se na zemju i skinula ružičaste naočare, sada je bilo vreme da razmišlja o njemu kao čoveku koji.... i na to kako ... utiče na nju ali ne u tom smeru u kom je ona pošla. Profesionalno mu se divim... to sam shvatila.

 Tako... odlično... dve fotke. Dnevni list. Ima tanke usne... Kako li se ljubi? Opet sam otišla predaleko. Zašto sam morala da ga vidim??? Da li sam htela? Osećam da se...

Kulturan je i fin, to fotografija govori o njemu. Šta je ovo?Hmmm... simpatično. Sad znam šta ću ga pitati.

Indigo... ko to još koristi, verovatno samo ona. Sad je vreme da proverim... Lepo sam rekla, vreme... 

 Kakva samouverenost, nemam reči, oduševio me je. Svaka njegova izgovorena reč. Njegov stav, držanje, pamet. Sad ja treba da pitam... da li je on...? 

 Ah da, nisam ga pitala, zašto ne bih to učinila sada??? Deluje mi vrlo zvanično. Nema veze. Nije razumeo, misli da ga pitam da li je...? Možda večeras odluči da ostane duže, to bi bilo baš lepo... Ne mogu u napred da smišljam šta ću reći, pustila sam prste po tastaturi... neka pišu bez razmišljanja...

 Šta ja u stvari želim?

Kao magnet, ono što me privlači lepi se za mene, ako ga skroz privučem neću moći da se istaknem, mora i on biti magnet izmedju nas se nalaze stvari koje nas privlače...

To što mogu da sagledam stvari tako na taj način ne znači da meni nije stalo i da možda ja ne bih volela da sam ta osoba, ne, ne ta osoba, već da sam ova osoba i da osetim da sam ti bitna, da osetim koliko sam ti bitna.

Limun, kiša, voće... ne egzotično... jasmin. Cimet, začini, previše oštro za moj ukus. Sveže, čisto. Koji je to miris? Lep je... ne znam. Oseti se svuda, oseća se i kada neko prođe pored tebe... a i dosta posle toga, ostavlja trag, miriše na ljubičasto. Opor...? Možda sasvim malo ali opet pomešan sa nekom svežinom, nije “ noire” varijanta, podseća na neki muški ali je ženstven, izazovan, jak.