Naliv pero..
Ne zanima me. Ali.. zabolelo me je malo. Izbacio me je iz života i pre nego što sam uspela da uđem. Odzvanjaće mi te reči večno. Ja nikada neću moći da osetim ... ??? Zašto je pisao u budućem vremenu? Jasno je. Indirektno ili direktno mi stavlja do znanja da je privatno nešto drugo od imaginarnog. Zašto ja želim bilo šta od njega? Zašto želim da budem... ? Da li je moguće da ti neko koga ne poznaješ tako puno znači? Kako...šta... sad da odgovorim a da ne ispadnem kompletni idiot? On zna ko sam ja... i isto tako zna da nikada neću biti ona jer ona već postoji i samo ona može doživeti ...
Dobro, ni ja ne želim!!! Ma ko je uopšte on???... Gospodar Univerzuma... ha... briga me... neću mu ni odgovarati. Telefon ćuti. Ljuta sam. Možda mu nikada više neću odgovarati a i zašto bih... izbacio me je iz života... ja sam samo.... "moj mali kutak" ...
Škljocnulo je, velika ringla je upaljena, voda... jak mlaz, odokativna metoda merenja vode za jednu šoljicu kafe. Šušti... voda se sliva sa strane. Gasi bojler, na telefonu namešta muziku, ulazi u kadu i uživa u vodi... oprala bi kosu da ima vremena da je fenira. Osećaj je divan kad ti se voda sliva sa lica. Peškir, brisanje, mleko za telo.... veš, danas crni...VODA!!! Brzo trči do kuhinje pomera džezvu sa velike ringle, gasi je, stavlja punu kašičicu kafe, brdašce, meša, tri puta u jednu i još tri puta u drugu stranu, vraća na ringlu. Pena raste, zamiriše. Crna šolja, puni dve trećine, mlaz vode ponovo, džezva, malo vode hladne iz dževe u vrelu kafu... da je razblaži i popije odmah.
Neće mu se dopasti, mogu da garantujem. Dobro. Zašto su me pitali ako ne žele da čuju moj odgovor? Dopada mi se ovo ali sam rešila da malo izadjem iz tog sveta, iz ove fantazije. Lepo je sve to i ne utiče toliko na mene ali opet se radujem mestu na koje mogu da pobegnem od svakodnevnice.
Imam utisak da je na njegovom mestu neka druga osoba sve bi bilo drugacije. Taj neko bi me oterao do djavola. On nije. Zašto nije? Zašto mu je bilo bitno da su nam slična mišljenja??? Razmišljam o njemu u smislu istraživačkog rada. Nikada u životu nisam naletela na takav tip osobe. Dosta se razlikuje od ostalih ljudi koje sam sretala u životu. Možda je baš to razlog. Volela bih da ostane samo ... da li da mu dam veliko prvo početno slovo? Da...Crna slova na beloj površini.
Odlično! Sjajno je kako, pišući samo o razmišljanjima i osećanjima jedne osobe možeš toliko toga reći, a da se ne ponavljaš. Čini mi se da Minja opet ima neku "nemoguću ljubav", kao što je bio Bokan. Mislim da se ne radi o njemu, jer ovog čoveka kaže da tek upoznaje. Opet, sklon sam da poverujem i da je Minja stvorila u svojoj priči muškarca, lik koji je deo nje, koga tek treba da upozna. Crna slova, na beloj površini... to je on. A možda i grešim?
Autor K. — 30 Nov 2013, 00:18
K. ,
Ne grešiš... nije Bokan, a nije ni ljubav.
U pitanju je samo dopadanje...
Crna slova na beloj površini predstavljaju njegova pisma...
Autor lombardos — 30 Nov 2013, 00:29
Minja ima prepisku sa nekim? Sviđa mi se ideja. Zvući nekako platonski i romantično.
Autor K. — 30 Nov 2013, 12:42
Ne. Oboje rade u istoj izdavačkoj kući. Samo su u različitim gradovima. Nije to prepiska, oni su u strogo poslovnoj saradnji.
Autor lombardos — 30 Nov 2013, 12:55
Pohvale :) imas smisla da pises reportaze, divno opisujs zvukove i desavanja
Autor lahitanka — 30 Nov 2013, 16:42
Hvala lepo :)
Autor lombardos — 30 Nov 2013, 17:52