Zamagljeno...
Uh, i to sam završila. Dobro je. Sada idem. Kupatilo, para. Voda se sliva u kadu, puni je. Sapunica raste. Čarape, pantalone, košulja, majica veš...! Jedna noga je u kadi. Čeka da se privikne na temperaturu vode. Koža se lagano ježi. Ima osećaj kao da je neko dodiruje po leđima. Zažmurila je... nije zamišljala samo je žmurila. Sada je celo telo bilo u kadi, bilo joj je toplo. Voda je grlila sa svih strana. Osećaj ... joj se dopada. Voda, sapunica, cigareta i pivo, muzika u pozadini, suza, jedna, druga... jebi ga....jebi ga2. Izašla je iz kade i poželela da pleše. Ogledalo je bilo naspram nje.. mutno... zamagljeno. Obrisi njene figure su mnogo lepše izgledali tako, kad se ne vide potpuno. Gledala je sebe kako igra. Poželela je da nekome igra, a da taj neko nije njen odraz u ogledalu. Da pusti emociju koju muzika izaziva u njoj. Smešna je. Prestala je da igra.
Snovi. Sanjala je njega. Sanjala ga je... kako je posmatra dok spava. Gledao je toplo i nežno, bio joj je drag. Nije se bojala iako ga nije poznavala.
Jutro. Pet sati, alarm zvoni, čuje ga negde u daljini. Stoji na nekoj ozvučenoj površini i nervira je konstantna vibracija telefona. Navikla je na zvuk alarma, to je ne može probuditi. Ali taj zvuk... PAM! Ne čuje se više alarm. Tačno je osetila trenutak kada će telefon pasti na zemlju. Opet se nije razbio, šteta... Ustala je i rekla dobro jutro, a onda je shvatila da je sama u sobi.
Kafa, četiri cigarete... novi dan.
On obuhvati radosnim pogledom ono osobito, samo njoj svojstveno kretanje, nagib ramena i držanje glave i odjednom kao da električna struja prođe kroz njegovo telo.
Autor K. — 28 Nov 2013, 00:16
Pozdravljam te K. i hvala ti....
Autor lombardos — 28 Nov 2013, 05:42
Da li je Minja i dalje glavni lik tvojih priča? Da li je ovo nastavak onih koje si ranije pisala?
Jedva čekam sledeću priču. :)
Autor K. — 28 Nov 2013, 10:04
Minja ni nakon deset godina nije ponovo srela Bokana... a ovi odlomci su njeni osecaji deset godina kasnije...
Autor lombardos — 28 Nov 2013, 11:07
Žao mi je što je tako ispalo. Mada, ko zna, možda je baš tako trebalo da se desi i sada, deset godina kasnije ćemo čitati neke priče koje možda ne bi postojale da se desilo drugačije. jeste sebično, ali je iskreno :)
Autor K. — 28 Nov 2013, 11:55
Svidja mi se to sto si rekao a svidja mi se i citat. :)
Hvala.. K.
Autor lombardos — 28 Nov 2013, 15:15
Nema na čemu. Nestrpljiv sam da upoznam Minju deset godina kasnije. Da vidim da li se i koliko promenila. Šta rade njeni leptirići sada... :)
Autor K. — 28 Nov 2013, 16:42