Da li je moguce pitala sam se, da li je moguce da su svi moji ikada napravljeni izbori bili pogresni? Kako je moguce da od svih ponudjenih bingo listiica uvek izaberem onaj koji nije dobitni? Ovo je bila metafora.
Rano jutro, pet sati, mrkli mrak i moji koraci koji odzvanjaju pustom Kraljice Natalije ulicom i pesma u usima…
Mr.Muscle forcing bursting
Stingy thingy into little me, me, me
But just “ripple” said the cripple
As my jaw dropped to the ground
Smile, smile
Jos pre nje sam pocela razmisljati o tome kako su svi muskarci u mom zivotu bili toliko pogresni. Pitala sam se zasto? Ne, ne zanima me psihoanaliza niti odgovor strucnjaka na ovo pitanje, ne zanima me nikakvo misljenje o ovom pitanju, htela sam sama da dokucim sustinu, da shvatim razlog njihovog postojanja u mom zivotu. Daleko od toga da sam neka jadna i pateticna klinka koja lagano koraca putem otkrivanja ljubavi. Isuvise sam zrela da bih uopste takve misli dozvoljavala sebi. Odvise srecna i radosna da bi me unizilo saznanje da je svaki muskarac bio nesto potpuno pogresno od onoga sta mi je mozda trebalo. Mozda??? Da li sam ikada znala sta mi treba ili sam prihvatala trenutno udovoljavanje hiru, srecna jer je neki glupi kompliment ulepsao moj dan upravo zbog toga da bi nesto dobio nekada, tog dana ili bilo kada… jer ljudi sve sto rade rade samo i jedino zbog sebe. A sta sam onda ja? Kako to da nisam umela da radim stvari zbog sebe?
It’s true I always wanted love to be
Hurtful
And it’s true I always wanted love to be
Filled with pain
(And bruises)
Kolicina srece koju mogu osetiti ne moze se porediti ni sa jednom srecom, cak ni sa onom srecom malog deteta. Umela sam radost videti u najtragicnijim situacijama, ne, nisam im se podsmevala, razumela sam i videla ono nesto sto je njihovom oku bilo nevidljivo. Samo sebe nisam umela da sagledam, pogledam, vidim. Kako cu ikada znati sta je ono sto zelim ii da li to zaista zelim ili sam samo radoznala? Necu! Znam zasto nikada nisam ni uspela, jer…. sam se pretvorila u zeljenje, u osecaje i ceznju za nemogucim. Kad god je bilo sta postalo moguce samo od sebe je prestalo da bude vazno a u meni je budilo sazaljenje koje sam negovala i tesila kao malo dete. Bila sam briznam majka svim svojim dostiznostima i kada su dovoljno porasli gurnula sam ih od sebe jer sam znala da im nisam vise potrebna. Svako njihovo odrastanje me je bolelo, zbog sebicnosti i sujete, zbog toga sto sam znala da ce me ostaviti.
Yes, so Cripple-Pig was happy
Screamed, “I just completely love you
There’s no rhyme or reason
I’m changing like the seasons
Watch, I’ll even cut off my finger
It’ll grow back like a starfish
It’ll grow back like a starfish
It’ll grow back like a starfish”
Ovo sto sada pisem je najintimnija nit mene, ono nesto cega bi se i dnevnik tinejdzerke postideo zato sto je dobio tu cast da u njemu bude zapisano. Jutros u pet sati koracajuci pustom i mracnom ulicom Kraljice Natalije mene su ove misli obuzele i nisu me pustile do sad, a tada nisam imala parce papira da ih zapisem, prvo cega sam se setila je bilo ovo mesto… eto, znala sam da ce mu biti lepo medju ostalim osecajima koje sam godinama sakupljala i konacno im nasla mesto. I to je ono sto se zove svestan izbor. To je ono sto sam sama izabrala i za sta me nece biti briga ko ce kako shvatiti da li ce mi se rugati ili me nece ni citati. Ja cu citati.
Mr. Muscle, gazing boredly
And he, checking time, did punch me
And I sighed and bleeded like a windfall
Happy bleedy, happy bruisy
Jutros oko pet sati dok sam sama, pustom ulicom Kraljice Natalije koracala pre nego sto je pocela ova pesma pitala sam se da li su pogresni oni za koje u samom startu znas da su pogresni ili oni za koje si siuran da nisu. Sada vidim da su pogresni i jedni i drugi i da ce uvek pogresni postojati jer oni postoje u umu, razmisljanju o tome i sujeti kja ne ume da se nosi sa kritikama. Ovo sto sam sad napisala nema veze sa pogresnim muskarcima u mom zivotu. Oni su bili pogresni zato sto me nisu voleli. Toliko me nisu voleli da me sada cak ni ne mrze. Nikada me oni nisu boleli, bolela sam samu sebe jer sam poklanjala ah… toliko ljubavi. Jadna moja ljubavi nikada ti se necu moci oduziti sto sam te izdala i davala te, nudila i poklanjala svaki put kad sam osetila da neko drugi to ne ume i svaki ali svaki jebeni put sam umela da volim jos vise, jos jace, jos snaznije. Volela sam do kosti, do srzi, volela sam tako kako niko na ovom svetu ne moze ni zamisliti da tolika kolicina ljubavi moze postojati. Da, tako sam volela!
I am very happy
So please hit me
I am very, very happy
So please hurt me
Najvece greske koje sam umela da pravim bile su te sto sam svaki put nenamerno uspela da budem jaca od muskarca kome ponos nije dozvoljavao da to prizna i zato je bezao, ne znajuci da se bas tada treba boriti i ostati. Zato kazem, tvrdim i garantujem da me niko nikada nije voleo jer ja ne mogu prihvatiti ljubav manju od ljubavi koju sama stvaram, koja me zivi i koju disem, koja se ne govori i ne radi, ljubavi koja puca u bubnim opnama svaki put kada cujes kako taj neko dise cak i onda kada nije kraj tebe, svaki put kad bol koju osecas pretvoris u savrsenstvo jer sve velike ljubavi moraju biti tragicne. Kada svakim korakom kojim bezis od nekoga ides bas ka toj ljubavi, ka sebi. Jer u apstraktnoj ljubavi prema covecanstvu covek gotovo uvek voli samo sebe.
I am very happy
So please hit me
I am very, very happy
So come on and hurt me
I na kraju da li je izbor ono kad se izBoris za nesto sto zelis ili sto mislis da zelis jer si se borio za to pa prosto mora biti tako ili je izbor kada izaberes jednu od dve nasumicno odabrane osobe?
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish
I’ll grow back like a starfish