pišem da napišem...

Nedaleko u danima kada je jos bio umrezen sa tobom telefon je znao da me obavesti. Uredno me je obavestavao o tebi. Cinjenice, emocije, dnevni raspored, knjiga I strana na kojoj se nalazis. Neki svet koji postoji u nekom svetu. Odjednom je umrlo sve. Otrovao se telefon I citav svet u svetu svih svetova. Tisina mi je zatvorila oci I navodi me kojim putem da hodam. Na tim putevima ima svetova ali nijedan svet nema svet svetova kao sto je imao onaj u telefonu.  Gde si? Reci mi na kojoj si knjizi da se makar tamo nadjemo. Podeli jos jedan svet sa mnom prezivecu ga I kad umrem.