Boginja
Istice noc, sitna ko
pesak,
Vrhom prsta usne mi
zari
I poljupcem izmami
smesak,
Mazno zube u vrat mi
zari.
Ostajem miran, napeto
slusam,
Jos jedan uzdah ka
meni pruza,
Ostajem miran, napeta
dusa
Jezikom tela ovu noc kusa.
Bez reci sam, kisom
zaveden
Ovoj noci sve svoje dao,
Gresne misli I pogled
leden,
I cast svu, nije mi zao,
Njoj za zrtvu, siv, plav I
zelen,
Iskren I smeten, na
kolena sam pao.
M.G.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi